Foto 'Želimo da naša šumberska malvazija postane prepoznatljiva' (video)

„Dobili smo savjet da ponovimo sve što smo napravili i zato smo ove godine dobro pazili da sve bude točno onako kao prošle godine. Želimo stvoriti kontinuitet, da naša malvazija uvijek bude ista i prepoznatljiva“, priča Damjan Kos iz Vinarije Vina Kos u Šumberu o njihovoj malvaziji koju su ove godine prvi put dali na Vinistru i osvojili zlatnu medalju.

Proizvode i teran i muškat te roze od kupljenog caberneta sauvignona. Za njih su na ovogodišnjoj Vinistri donijeli srebro i dvije bronce. Za kućne potrebe rade cuve od terana, merlota i caberneta sauvignona.

Damjan Kos je sa svojih dvadeset godina postao najmlađi član Udruge vinara i vinogradara „Trs“ Labin. Nositelj OPG-a  je njegov otac Srećko Kos, obrtnik kojemu posla nedostaje, pa je članstvo u udruzi prepustio sinu, studentu druge godine Elektrotehničkih i informatičkih znanosti Pomorskog fakultetu  u Rijeci. Osim od oca, Damjan je o vinogradu i vinu učio, i još uči od djeda Ivana Kosa. Tradicija seže do pradjeda i dalje, od kojih je ostao stari dio njihovog vinograda od ukupno hektara pod malvazijom, teranom i manjim dijelom muškatom.

“Nekada se između redova trsova sadilo po red krumpira, broskve i slično. Zato sam ja posadio još redova između, pa su sada gušći nego nekada i grožđa ima više. Osim toga, posjekao sam fragolu i plavinac i na njih nakalemio teran. A brao si kad si mogao, često i kada nije trebalo, pa vino nije ispalo najbolje. Osim drugačije procedure obrade, sada se čeka da grožđe sazri do kraja“, kaže Ivan Kos.

I zato dok malvazija vrije u njihovom podrumu, grozdovi terana još vise na trsovima. U berbu će, kaže Damjan, ovog vikenda jer bi se vrijeme moglo pogoršati.

Šumber je dobro podneblje za teran, među vinskim znalcima šumberski  teran je posebno cijenjen i zato su neko priznanje prije očekivali za njega, nego za malvaziju. Ovako im, na neki način, ostaje obveza da proizvedu zlatni teran.

Osim što su zadovoljni zlatom za prvu malvaziju poslanu na Vinistru, iznenađujuće dobar bio je ovogodišnji start prodaje na kućnom pravu, odnosno otvaranje kušaonice. U susretima s turistima su značajnu ulogu imale Damjanova sestra Ivona, studentica na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i majka Dolores.

A o planovima za širenje Damjan kaže: „Grožđa nikada dosta, ali treba naći neki podnošljiv ritam, jer svi smo puni obveza. Otac konstantno ulaže, a prije nekoliko godina dobili smo poticaje s kojima smo potpuno opremili podrum i kušaonicu. Pristupanje Trsu još je jedan bitan korak. Solidarnost u udruzi je sjajna i mislim da vinarstvo na Labinštini ima budućnost dok smo tako udruženi“. (Tekst: Robi Selan, foto i video: Roberto Matković)