Mladen ne pusti da žuto lišće na česti spi, grad i u listopadu mora biti uredan

Bezbrižno pazinsko, suncem okupano jutro. Nirvanu na korzu remeti samo buka iz gradskog parka. Žuto lišće na česti spi, ali samo dok ga Mladen Vozila, djelatnik zelenih površina Usluge, ne otpuše kao dlačice maslačka. Snažan stroj na njegovim leđima odnio bi i znatniji teret, pa majstoru u akciji prilazimo s poslovičnom dozom opreza.

Prekidamo ga pošalicom: on sigurno, kažemo mu, pored ovakve šihte, popodne doma ne pjevuši „Žuto lišće ljubavi“. Kolikogod volio Olivera. Jer, pada to lišće s gusto posađenih kestena, vrag ga odnio, poput onog CEZIH sistema u zdravstvu; pada baš kao da smo u listopadu: danas ga pometeš, sutra je travnjak opet zasut njime. Takva vrsta posla čovjeka obeshrabri, no ne i našeg stamenog sugovornika.

„Ne zamaram se s time. Kad storin delo, bit će čisto, a za koji dan ponavljamo gradivo. Evo, tragovi se vide. Promijenili smo taktiku: da ne moramo sada ručno sakupljati lišće, samo ga otpušemo na cestu kad već sutradan prolazi čistilica. Efikasnije je tako“, objašnjava Mladen, koji inače živi u Vozilići.

Veli nam da je ranije radio odgovorne poslove, gdje je sve trebalo biti pic-pic, doma se bavi turizmom, a uz sve i po naravi je fin čovjek, pa je u njega sve - top. Tako je i s puhalicom. Dok ga fotkamo, čini nam se da, precizne ruke i bistre glave, uživa u posvećenosti korisnom radu.

„Trudimo se Pazin držati urednim, čistim. Uvijek se, naravno, može desiti kakav propust, ali to su izuzeci“, kaže.

Smeta ga, priznaje, jedino to što građani noću pored polupodzemnih kontejnera odlažu vrećice s otpadom, što njegovim kolegama daje dodatne bespotrebne zadaće. Rado bi, kužimo, otpuhao tu bezobraznu ljudsku naviku. Ali tu, nažalost, ne pomaže snažna "stihlovka" na leđima.