Niman sriće s precjedniki, nikad nisan potrefi zaokružit 'provega'
Habemus Praeses – imamo precjednika! I stvarno ga imamo i to onakovega kakovega smo si zibrli. Zapravo kakovega su si zibrli, daš moj glos ni imo, a sada vidin da ga ni ni zasluži. Zapravo je niman sriće s precjedniki, daš nikad nisan potrefi zaokružit „provega“, potrefi san samo s Kolindu. Kad san pomisli da san i ta put žbaljo, eko ti ga novi – ti ga na!
Da se malo zapitan kako gre to poli nas, da ni poli nas – bilo bi va najmanju ruku čudno, ali ovako nikako to ni. Po sen ča smo vidili i doživili, jasno je da je sadašnji precjeddnik va tih trejset let Nove Hrvatske bi najhuji premijer - pa je, kao takov, izbran za precjednika Države !!! Ja iman već let, pa se domislin da je va „dobra stara vrimena“ na glasačnin mestih vajka pisalo „BIRAJMO NAJBOLJE !“ , iako je na listići bilo samo onoliko kandidati koliko ih se je u stvarnosti biralo – bilo je lipo vidit parolu, davala je kuraja.
„BIRAJMO NAJBOLJE !“ je danas tribalo prit „na svoje“, daš se ipak bira med više kandidati, pa se zasprovega, a ne se samo glasa. Po ten kako smo - ili su zibrli Precjednika, bi na slijedećih izborih tribalo stavit veli natpis: BIRAJMO NAJHUJE! Bom, da to pusti onin ki odlučuju, ja san samo hiti jenu ideju.
Kad su ga zibrli i proglasili za Precjednika, nisu pustili beli dim, to nebi ni hodilo za tu priliku, biju morali bili pustit krvovi dim, ali ni to nisu – su pravali onako pofuljeno prdnut va brageše, tir ni bilo čut, ma odor se čuje još danas i saki don više. Jedan don krvovo prdne Precjednik, valje-valje njigovi kolege iz Partije i tako redon prpr…prprrrr…prrprrrr - za saki don porcija!
Ne kritikujen ja ni dim, ni kolur – to je njihova stvor kako ćeju prdnut, samo je grdo čut, a i smrdi – da ga je..š.
Opet si malo mislin, pa ONI su iz DS-a (Demokratske Stranke), pa valja je to po Njihovim načelima Demokracije. Npr., kad niki zabrani ulaz u svoj kafić nikemu tamo… ONI ga broniju, jer je i to Njihovo Demokratsko Pravo – dok bi to va niken drugen slučaji bi Govor Mržnje. Zgleda da je najvažnije bit kontra, kontra sega. Kad Vlada reče ćemo zaprit kafiće ONI su pronti reć NE, Precjednik to ponovi i obrazloži na dugo i na široko! Kad Stožer reče ćemo otprit granice – ONI zajno reču NE, daš se okoli nas je kontaminirano i zaraženo, Precjednik to potrdi… ma da ne nabrajan… se to imamo prilike gledat i posluhat saki don -bljak.
Da se tornon na Precjednika… Kako smo vidili – ON je pravo gambijat i Ustavni sud i tumačit Ustav namesto njega, a Vrhovni sud bi posloži kako svoj ured i onda bi Demokracija bila UNIVERZALNA! Domislimo se, još kad je polaga prisegu, ni poštiva Ustavni sud, nego je som ze stvor va svoje ruke i na svoj način to obavi. Oni put smo si mislili da je to bi trenutak zbunjole, ali sad nan logika govori da je to bila naznaka budućega odnosa prema sudbenoj vlasti. Izvršnu vlast, Vladu ne šljivi ni pet posto - alora Precjednik zgora sih – to bi bila Demokracija ala Zoki!
Precjednik se te svoje stavove i mišljenja praviva objasnit medijima, novinarima, javnosti – ma va svojoj narcisoidnosti nima meru, pa govori kako da je na placi ili zad šankon. Se objašnjava na dugo i na široko, onako blablabla…blablabla. Više objašnjava sebi nego svojoj okolini i to obično traje dokle ne štufo novinare i dokle brižni ne padu z nogu. Iako je ON študijon čovik i pravnik, računon da nikad ni ču za onu storu pametnu izreku, „laconica brevitas“ ili za haiku poeziju…kadi su mu ti silni savjetnici? Da bi baren z jenin uhon osluhnu svoju Bolju Polovicu, ma…
More bit i da va svojoj samodopadnosti i ne posluha baš jedinega, domislimo se i kako je pravo letit kao paun (prez kreli), pa se je stombolo zi onega transportera…
Da opet i ja ne buden predug… samo da rečen još onin ki ćeju ove moje dvi rige kapit da zagovaran aktualnu vlast – ma ni slučajno. Koliko god bilo slabo – huje vajka more prit! Ovakova opozicija – ni rješenje, hip ne znoju ako bi kakili, ako bi piškili – pa delaju i jeno i drugo va sejno vrime, uf to za vraga grdo zgleda. Opet si mislin Most, hehe… drug Tito je zruši niki most, pa je pokle vlada skoro pedeset let! (Klaudijo Lazarić)
