'bez kolača, uz hitac iz puške'

Marija, Foška i Fuma ispričale kako se slavio Božić u Istri

0
Fuma Pavlić s obitelji (foto: Hello Istria)
Fuma Pavlić s obitelji (foto: Hello Istria)

Zanimljiv tekst o proslavi Božića u Istri iz sjećanja njenih najstarijih žiteljki donosi portal Hello Istria Barbare Ban. Prenosimo dio članka u nastavku.

Marija Božac iz Jurićeva Kala kazala nam je da su žene uoči božićnih blagdana temeljito sredile i očistile kuću, dok je muški svijet bo zadužen za štale.

– Nikad su za Božić i Novo leto žene sredile hižu, sve bi učistile i prontale za feštu. Muški su regulali štalu, blago i drva. Tako je bilo za svaku veliku feštu. Za Viliju Božju muški su obavezno za ognjište prontivali veliki dub ki bi gorija nikoliko dan. Domišljan se da
je jedanput gorija od Vilije pak sve do Sveta tri kralja, koliko je bija velik. Moj otac bi z tamjanon zna za Viliju pojt blagoslovit blago. Žene su za ist prontivale broskvu, pasutice, bakalaj i maneštru z fažolon, ali to bi se ilo tek navečer, oko pet-šest ur.

– Do onda se ni ilo. Ujutro bi se samo pojilo malo smokvenjaka z rakijon i malo kruha, a za južinu bi se supalo. Od slatkega su se delale samo fritule. Ni onda u istrijanskih famejah u oven kraju bija običaj delat kolače. Ni se za to imalo cukera, priznala je teta Marija.

 

– Pokle večere su stari ljudi znali iz puške hititi jedan tir, kako bi drugi znali da su večerali. Pokle bi cila fameja pošla na ponoćnicu na Prnjane. To je bija lip običaj. Za vrime rata, na Prnjani ni bilo popa, pa se moralo  hodit u Barban. Ljudan je to bilo daleko, pak se pokle ti običaj jenomalo zgubija. Za Božić se isto hodilo na zornicu, pak pokle na mašu u podne, pak u tri. To se je nikad jako poštivalo. Mladi su ti dan dobili ke pastole ili veštu. I bili su jako kuntenti. Ni se nikad biralo kako danas. Bija biš kuntenat ko si ča dobija. Za Božić bi se obavezno ubila ovca. Ko je za jenu fameju bilo previše, bi se podililo, jer meso ni moglo previše stat aš nismo imali frižidere kako i danas. Ona se skuhala z kapuzon. Prontivalo bi se i šugo z kokošon i fuži. Umisto fuži prontivali su se i makaruni, pak bi fuži ustali za drugi dan pokle Božića, kad bi došli gosti.

A Nova godina, pitali smo ju dalje.
– I ona se isto slavila. Ljudi su se na svoj način veselili. Kantalo se ti dan po selu i kolendivalo. Kolendari su hodili od hiže do hiže, bi kantali i tako dobili kakovu kobasicu, malo vina. Počeli bi ti dan prija Novega leta, a niki bi kantali do drugi dan ujutro. Niki njin ne bi stili doprit vrata, pak bi i za njih imali pjesme. Pokle Novega leta držala se fešta i za Sveta tri kralja. Na taj se dan hodilo u goste malo dalje. Onda bimo uzvraćali goste onima ki su poli nas došli na dan pokle Božića. Kada se ovako domislin, jako mi fale ti običaji. Svi su se oni počeli gambjivat nakon rata. Škoda je ča više njih ni ustalo do danas, ispričala nam je tada Marija iz Jurićeva Kala.

Foška Grabrović iz malog sela Bašići nedaleko Sutivanca i Balići, iz kojih je došla udajom, kazala nam je da je njezina obitelj spremala istu hranu kao i ostale obitelji u Istri. Za Viliju Božju cijeli se dan postilo, a post se prekidalo oko podneva, kada je bilo dozvoljeno supanje. Do navečer su se svi suzdržavali od jela, kako bi dostojno dočekali rođenje Isusa. Ona se te tradiciji pridržava i dan danas, kako kaže, „kako ju je učila mat“.

Fuma Pavlić iz Pavlići nam je ispričala kako su za Badnjak svi pili vino – i mladi i stari, a odlazak u crkvu pješke noću bio je pravi gušt.

-Za Viliju Božju se postilo cili dan, a navečer se ilo bakalaj, sočivo i broskva. Svi su onda pili vino, i mladi i stari. Prontivali su se i mulinci da se ljudi zaslade kad bi se tornali z maše. Na ponoćnicu smo hodili u Barban. Svi narod z Barbanštine se skuplja i hodija na noge u crikvu. Po noći se čulo kako kantaju, se vesele i se zovu. To je bilo ništo najlipše i škoda da danas ni tega. Znan i da se na Viliju Božju hitalo iz puške kako bi se proslavilo rođenje Božića. Na Božić su jeni hodili na prvu, a drugi na drugu mašu. Jeni na Prnjane, drugi u Barban. Pokle bimo svi skupa užinali. Bi se prontiva kapuz z ovcon, fuži z meson, juha. Ki je ima telca, bi si njega pronta, ali ritko ki, aš su ljudi telce onda prodavali da bi platili porez. Drugi dan za Božićon bi cila fameja pošla u goste, kazala je Fuma Pavlić za Hello Istria gdje nađite cijeli članak.

loading...

Posljednji komentari

Povezane vijesti

Najnovije vijesti

Istarski Forum

Za sudjelovanje u Istarskom Forumu potrebna je prijava ili registracija i izrada profila

Prijava ili Registracija korisničkog računa

SKLADIŠNI RADNIK/SKLADIŠNA RADNICA

Do: 07.06.2021.

ROVINJ-ROVIGNO, ISTARSKA ŽUPANIJA

PRODAVAČ/PRODAVAČICA TEKSTILOM

Do: 07.06.2021.

ROVINJ-ROVIGNO, ISTARSKA ŽUPANIJA

KUHAR/KUHARICA

Do: 07.06.2021.

ROVINJ-ROVIGNO, ISTARSKA ŽUPANIJA

ŠANKER/ŠANKERICA

Do: 07.06.2021.

ROVINJ-ROVIGNO, ISTARSKA ŽUPANIJA