Pitala Istrijanka Bosanku kako se radi burek. Evo što joj je rekla!

"Pita me prijateljica, Istrijanka, kako se pravi burek", započinje jedna Bošnjakinja svoj post na Facebooku. Ono što slijedi simpatična je lekcija iz kulinarstva koja bi mogla jednog dana prerasti u autentični istarski burek (zamijenimo li junetinu boškarinom, te dodamo li tartufe i maslinovo ulje). Evo što je prijateljica Istrijanka doznala:

"Ovako: jufku zakuhaš: brašno, voda, sol. Malo ulja može, a i ne mora. Ostaviš je da dihne dok ti tamo narediš ćerestu, namladiš jednom pa opet ostaviš, ovaj put da otpusti, da se može razviti. Ne govori "razvaljati" jer burek se razvija oklagijom, valjkom bgm nemaš rašta. Što se jufke tiče, to je to.

Ćeresta: meso, može mljeveno ako je posve hića, inače dobar komad junetine bez kosti kupi, fati se noža i sasicaj ga u džidžuke. To ti je bosanski naziv za geometrijski oblik mesa u bureku ili generalno "što sitnije, to bolje, al' da se pod zubom za meso zna". Metni soli od namirke, bibera pofino i bome luka, nemoj da ne bi. Bez luka, burek nije burek, nego jufka gori, jufka doli i među njima meso.

Kad križaš luk obavezno naglas reci "jeb'o majku jes' ljut, kolje za oči k'o da je u Černobilu ras'o". I isplači se za sve za što nisi unazad sedam života. Uzgredom ti je.

Jufka mora biti tanja neg' list. Nije rečeno da neće niđe popucati, al' gledaj da ne pukne, opet. Ho'š slagani, ho'š motani, u kovrdžuke, buredžike, u đulove, dužni, kružni, kako god, ćerestu na đe mista ogodom rastanji, inače će ti se znati za hrpe, a nek znadeš da je tome mahana kod pravih znalaca. I lipo nek urumeni i nemoj da bi krajeve sfušerila, bogomi će ti nonda biti dekav, a to nikako nije od obraza. I kad budeš oblivala, gledaj da potamam zaliješ, nemoj nablehati vodurine pa da bude doli tavan gnjecav, a gori k'o opanak. Pomasti, 'nako k'o kad bi hodžama smećala, ni posve, ni malo. Eto, je l' ti sve jasno? Haj, bome, saburom. Bez toga ni nijet ne donosi.", zaključila je majstorica za bureke.