Barba Klaudijo i njegova ekipa: vozač školskog busa osvaja srca, a učenike poznaje bolje od razrednika

Klaudijo Lazarić (69) iz Kršana jedan je od mnogobrojnih penzića koji nadopunjuju malu mirovinu vozeći đake u školu. No, ovaj je šofer ipak totalno drukčiji od drugih. Daleko od notornih mrguda koji sipaju žalopojke da su djeca danas nemoguća, pa posao odrađuju preko volje, kao po kazni.

U Klaudijevoj kurijeri - kojom svakodnevno vijuga uskim seoskim puteljcima do osmoljetki u Potpićnu i Čepiću - vlada prava prijateljska atmosfera. Puna međusobnog uvažavanja. Toliko je omiljen među djecom da ga osmaši na kraju školovanja žicaju za zajedničku fotografiju. Za uspomenu i dugo sjećanje.

„Barba Klaudijo je za 10! Ma za 12! I već od tega!“, nadopunjuju se mladci kad ih pitate da ocjene njihovog vozača.

„Z dicon mi je lipo delat. Oni su super! Da ne uživan, ne bimo sad ćakulali“, kaže naš junak.

Sigurnost u vožnji uvijek je na prvome mjestu. Pa ponekom nestašluku u autobusu pravovremeno doskoči. Suzbije ga u korijenu upozorenjem, ali nikad oštrim nastupom.

„S dicon treba znat. Bože moj, i mi smo nekad bili va tih letah. Mi smo škvadra: ujutro si rečemo dobro jutro, popodne adio. Peljen ih do praga ako rabi, prvašiće pogotovo. Za fešte donesen čokolatine, za izlet slatkiše. Dica zapamte takove male stvari“, nastavlja barba Klaudijo.

Putnike poznaje kao razrednik svoje učenike. Za svakog, kužimo, ima nadimak. Antonio je Tone, Ana je Anči Bananči, a Petar, naravno, Piero.

„Kad vidiš da te imaju radi, ne moreš ostati hladan. To je priznanje, u svakom slučaju“, veli Klaudijo.

Na cesti je cijeli život. Kamionom je, radeći u obrtu za vlastiti račun, proputovao Europu uzduž i poprijeko. U 47 godina radnog staža prevalio je blizu pet milijuna kilometara.

„Navrtila su se kola, verujte. Ulje se je kambjivalo svaku nedilju. Sav život pelješ i najedanput se farmoš. Skoro da ti fali akcije. I zato san, eko, opet za volanom, u dobrom društvu“, zaključuje ćakulu naš sugovornik.

Prije negoli će opet kresnuti bus i krenuti na još jedan đir sa svojim pulenima…